Mnogo više od lekovite bobice: Mlečni put ima ukus maline?
Maline, ili kako ih još nazivaju, crveno zlato su veoma cenjena voćka širom sveta kako zbog svog neodoljivog izgleda i ukusa, tako i zahvaljujući brojnim lekovitim svojstvima. Bilo da ih jedemo sirove, koristimo smrznute u šejkovima i smutijima ili pravimo tortu, maline su jednostavno neizostavan dodatak. Ali, osim koristi za zdravlje, o kojima ćemo danas pričati, postoji još jedna zanimljiva činjenica koja nas vodi pravo na Mlečni put.
Maline i Mlečni put - na prvi pogled ih ništa ne veže, ali..
Časopis "The Gardian" preneo je da su naučnici sa Instituta Maks Plank iz Bona istraživali da li u Mlečnom putu ima aminokiselina. Astronomi su testirali uzorak džinovskog oblaka prašine iz Mlečnog puta i zaključili da bi on mogao imati ukus maline. Iako nisu našli nijednu aminokiselinu, imali su sreće sa drugom vrstom hemikalije - etil formatom koji se smatra zaslužnim za ukus maline. Astronom Arno Beluš izjavio je: "Etil format zaista malinama daje ukus, ali potrebno je još mnogo drugih molekula da bi se napravile svemirske maline".
Šta kaže legenda o malinama?
Legenda o ovoj crvenoj bobici vraća nas nazad u drevna vremena i kaže da je latinsko ime maline - Rubus Idaeus izvedeno od planine Ida u Turskoj gde su je otkrili grčki bogovi i tako joj dali ime. U ta vremena malina je korišćena u medicinske svrhe, više kao lek nego kao hrana. Bobice maline skupljali su stanovnici Troje, kao i ljudi iz naselja u podnožju planine Ida u vreme Isusa Hrista.
Zašto se maline smatraju lekovitim bobicama?
Gotovo da nema domaćinstva koje u svom zamrzivaču nema kesu smrznutih malina. Kada se ukućani užele kolača ili pite, ove crvene bobice su uvek dobrodošle. Ali, osim svog izvenrednog ukusa, maline su poznate i kao narodni lek, budući da obiluju vitaminima i mineralima. Malina je bogata fruktozom, glukozom, organskim kiselinama (jabučna, limunska, salicilna, pektinska), taninima i vlaknima. U malinama ima mnogo vitamina C, A, B1, B2, PP, folne kiseline, beta-sitosterola, minerala. Osim toga, ovo crveno voće sadrži mikroelemente potrebne našem organizmu kao što su gvožđe, kalijum, magnezijum, cink, antocijani, bakar i td.
Crveno voće koje čuva naše srce
Bobica sadrži beta-sitosterol koji sprečava akumulaciju holesterola na zidovima krvnih sudova, a fitosteroli pomažu u sprečavanju razvoja ateroskleroze. Zahvaljujući kumarinima sadržanim u malinama, njihova redovna konzumacija normalizuje zgrušavanje krvi. Magnezijum, s druge strane, poboljšava funkcionisanje srčanog mišića, a vitamin K jača kapilare.
Jedite maline svakog dana za zdrav digestivni sistem
Maline ne samo da povećavaju apetit, već i stimulišu creva zbog sadržaja jabučne, limunske i ostalih kiselina, kao i velike količine vlakana. Crvena bobica deluje laksativno zbog čega se preporučuje osobama koje imaju problema sa zatvorom. Čaj od lišća maline pomoći će u zaustavljanju krvarenja iz stomaka i povećati efikasnost lečenja gastritisa. Da biste doveli u red svoj sistem za varenje dovoljno je pojesti 10-15 bobica pre svakog obroka.
Bobica koja poboljšava plodnost
Zahvaljujući antioksidantima, askorbinskoj kiselini i magnezijumu, malina sprečava neplodnost, povećava nivo testosterona i poboljšava plodnost. Vlakna i pektin stimulišu probavni trakt, dok voćne kiseline povećavaju kiselost u želucu. Kompleks flavonoida, minerala i vitamina supstance su koje muškarcima pomažu da se oslobode stresa, a fitonutrijenti poboljšavaju pamćenje i podižu raspoloženje.
Koristi od maline imaju i žene
Folna kiselina za žene koje planiraju trudnoću ili su već zatrudnele je od izuzetnog značaja. Ova supstanca omogućava zdrav razvoj bebe i pomaže da se spreče urođeni defekti. Šolja maline sadrži oko 14 mikrograma folne kiseline, tako da sada znate šta treba da dodate svojoj jutarnjoj kaši.
View this post on Instagram
Matični sok od maline - 100% voćni sok dobijen hladnim ceđenjem plodova
Mlečni put možda ne možemo da probamo i uverimo se kakvog je ukusa, ali matični sok od maline možemo konzumirati svakodnevno kako bismo okrepili organizam. Ovaj sok se dobija hladnim ceđenjem plodova, bez dodataka vode i šećera, kako bi se zadržali svi vredni nutritivni sastojci.
